и ово
атом њене крви
бљесну на врху песме
тек запупољене
о чему гракће моја нагост
док вапи за свиленкастом
топлотом дубине стиха
између мене и ње
она трчи у себи и мени
односећи нас свуда
касно је помислих
моје је тело непотребно
ако успем да га напустим
да додирнем свој стих
као што га она додирне
као што он њу додирне
можда ће ме зачути
како гракћем од тамо
одакле се види све
LEPO............
ОдговориИзбриши