четвртак, 13. март 2014.

Горан Ранчић - непостојанице







мутна слика
нечега што није било


који не постојим
морам да кажем
морам да кажем
оно што није било

у магли сећања
једанпут сам постојао
иако
сем камена
ничег не беше

није ме одувек било
као сада
и овде
с друге стране постојања
док јутро дозрева
пре но истина осване
пре но Сунце
у порођајним мукама
осветли ништавило

не беше траве
не беше пса што уједа
ни из чега
ка ничему
само камен
касније
речи се родише
камен заљубљен у речи 
запева

не беше пса
ни траве
само камен пева
нерођеном надом
ослепљен
беше то давно
камен је постојао
речи се преобратише
потпуно неразумљиве
постадоше лавеж
ваздух је тек требао
да се роди

превише касно
да се одрекнем
речи се родише
скинух своју кожу
рекох дајем вам
речи се обрадоваше
тој безумности
превише касно
да се одрекнем
родише се чуда
дајем вам
своју камену кожу
избледелу од сунца
које се родило
док сам дисао

дајем вам
да се огрнете
пред кишом која се
измишљала
иако се не рађа заувек
и потпуно као бол
јер одмах по рођењу
умире

ако некад постојиш
не буди камен
измислиће
лажљиво време
измислиће ваздух
измислиће пса
и лавеж пса
онда научиш да дишеш
онда јао постојању

ако баш решиш
да будеш камен
нека се деси
и ником ништа

камен рече
руко роди се и пиши

у самоћи се измисле
све оне
непотребне ствари
као љубав што је
никад достижна
као и саме речи далеке
иако рекох дајем вам
убијате ме
дајем вам
сва моја лица камена
лице пса
лице самоће
троглаве самоће
и ничег више
јер нисмо очекивали
рођење славуја
руко камена пиши
о камену
заробљеном непотребношћу
предај се речима
дај им
руко камена
дај им
срце камено
славуја
и пса и пса

ушима рече
родите се
да чујете славуја
траву
наравно и пса

очима рече родите се
да би свет постојао
да би се заљубио у себе
да би се озеленио
да би се винуо
да би се стопио
са творцем
са собом
ван себе
родите се
да се небо
огледа у језеру празнине

очи се успротивише
нећемо се родити
остаћемо склопљене
желимо да сањамо
нећемо се родити
док се плач и сузе
не доделе другом

нисмо против речи
само желимо
да их створимо изнова
у телу птице
и мирису цвета

о Боже
све је само сан
све је само варка
а тако лепог биља
и птица
има на овој земљи






Нема коментара:

Постави коментар