четвртак, 27. март 2014.

Горан Ранчић- празно је дубље



празно је дубље

са крила птица
прах дуге
у хаосу васионе
ти се опиреш
да је не удахнеш
да те не промени

узалуд радост
шири твоја крила
лепљива од магле
што у души твојој
подмеће је време

све то подсећа
на старе ветрењаче
напуштене што су
узалуд ветар окреће их

чак и пролеће
изгубило је боје
страх се смеши
са нагих грана
лист кад пада
уморан је од наде
која лажљиве очи
боје хлорофила има






Нема коментара:

Постави коментар