***
обичан си камен
рече му трава
обичан си камен
нема ти спаса
кукавичлук је
облик непостојања
али угледао сам
сенку месеца
нежну ко лептирова крила
и нисам је уништио
нисам је уништио
држао сам је на длану
док је плесала
до самог јутра
онда затворих шаку
није то ништа
рече му трава
понекад се сенка
претвори у птицу
Нема коментара:
Постави коментар