четвртак, 19. фебруар 2015.

Драган Марковић- 24



Прозор

Сам ће се отворити
кад му се мисли стесне.
Посве обичан прозор
и сасвим ретка птица;
храни се строгим бдењем
пегавих помрчина
и отвара се свега једанпут у години.
Прозор ко прозор, рупа
у прогоњеном зиду,
стандардне димензије 50 са 30,
истесан пред свитање,
тучани капак, видик,
обрубљен жаром, медом,
чежњом и симфонијом.
Чим га просеку гости одлазе,
зид зараста, ласта цврликне,
паук занити белу харфу
низ решеткасте сенке.

уторак, 3. фебруар 2015.

Bojan Veka Vekić- ANTIREKLAMA



ubi me lažna nada

grozno je biti dobar prema onome što
je svoja kletva samo
hoćeš li me ikad ostaviti na miru Aiša ko noć
koja sanja tvoju glavu
u isto vrijeme mrtva je a traje
još s druge strane poljupca
preko puta raspjevane tišine 
(što premješta zvijezde u krv na
mojim usnama koje ćutim
onda kroz zube san me ljubi gonjen politički
istog časa kad nam je sve na svijetu postao
a mogla si da znaš toliko o meni Aiša po
nervoznom kretanju mojih ruku
nakon što smo se usaglasili da ti najviše nedostajem i
od čega uostalom žive oči tvoje)
na jeziku već u mojoj želji poludjelog crva dok me
srce prolazi i sveti bez nade smrt upalu
u slatke muke
sanjam te drugim vremenima iz pepela
ljubim preko istine iako znaš
da jutros ni izlazak sunca nije znao
da mi nađe kraj
(noć je tužna i ja sam sjenka što se
bez razloga smije iz dubine srca
pa ipak ovo vrijeme bez tebe sam shvatio
da se jednom umire)

понедељак, 2. фебруар 2015.

Саша Аранђеловић- БИВСТВО







ДОДИР

Јеси ли и ти некада,
Будећи се у потпуном мраку,
Осетила додир који те буди,
Нагло?
И схватила да је то мисао
Оштра попут самоће месеца,
Која баца светлост
И постоји у хармонији са свима?
Иако је усамљен
У времену и простору овог света,
Успева да осети
Сврху и задовољство
Свога бивствовања.

ТИ

Увек си део нечега
Што је веће од тебе.

Увек си део постојања
Огромног и бескрајног,
У свим димензијама.

Суштина онога
Што је веће од тебе
Увек си ти.