уторак, 11. март 2014.

Горан Ранчић- клинг-кланг







клинг-кланг

а
после временске прогнозе и изборне рекламе
поменуће твоје име вечита сиротиња
пре преломљеног хлеба од јуче заплакаће
у страћари под исцепаним ћебетом
напуштени и некадашњи отац и мајка

док
црна лимузина надобудног овчара у ципелама
замиче ка престоници где ће се преждеравати
и подригивати нафракани ко пингвини
после ће се у пијанству загрцнути од кеза
јер су се незасито облокали наше избледеле крви

док
занемарена деца сањива назувају своје
преклањске пенџетиране патике користећи прст
а деца она госпојска броје туђе новце за ужину
сва та деца крећу путем огрнута неизвесношћу
таман рођена да би била невина а  различита

а
песник се латио шупље оловке са намером
да је себи немилосрдно забије посред груди
као сви етеромани да исцури удахнути бес јад бол
и трула мисао изанђалог продавца крдавих снова
која се таложила на дну изгорелог јутра

тја
клинг-кланг исцурило време узалуд 



Нема коментара:

Постави коментар