уторак, 01. април 2014.

17. отисци




Свемир- Павле Ранчић


Да би једно настало

као што ковач  стапа два усијана
слоја челика да искује оштри мач
који ће му одсећи руку да никад
више не искује исти тако и ми
када смо се стапали у великој ватри
једно са другим да би једно нестало

та светлост потиче од смрти звезде
што читав свемир обасја и исписује
стихове што подсећају на шифре

као што девојчице из албума  лако
отклањају оног кога више не воле
а соба се испуни мирисом слике
која нестаје у ватри не слутећи да
јесен је чека у заседи и опет ће
морати да се тражи без путоказа






1 коментар: