Сапфо
то је само слика
сенке векова је плету
тек ја грлим стуб
њеног тела узор
и слушам нежне речи
које душу познају
нашао сам је на земљи
осликаној лишћем острва
тишине времена одјекују
уливајући се у недокучивост
мирисом цвећа
утканог у њену косу
дозивају ме у наручје
био је то трептај сенке
ил ме је додирнуло крило птице
можда варљива стварност
поиграти још се хоће
опијен колена јој грлим
жалећи што нисам ветар
да одбегло време вратим
за којим мисли немоћно вапе
то је само слика
сенке векова је плету
Нема коментара:
Постави коментар