* * *
био си заробљен
у мермерну љуску
нисмо видели
твоје магле
нисмо те будили
до касне јесени
чак је и снег
прамињао около
јутром разбисмо
усамљено око
погледао си унутра
видео да те нема
погледао си около
снег је прамињао
нигде трагова
једино су
звезде виделе
маглу дубина
у твом погледу
Нема коментара:
Постави коментар