драга А.
не простире се више
од једне речи
та неизлечивост
та промашеност
та несвакидашњост
све време света
сабило се у реч
док је
госпођица светлост
са осмехом на лицу
прелазила границе
песковитог ума
онај песник
заложио је
једину преосталу реч
за свевидеће око
није имао друго
и није знао
шта ће му око
наместо срца
прислонивши га на уво
није зачуо
откуцаје
онда је дошао анђео
са срцем од сребра
са намером
да срце прелије
у тридесет новчића
и понуди их песнику
као да љубав
може да откупи
од недозреле песме
Нема коментара:
Постави коментар