САМА СА СОБОМ
Болела ме је глава од галаме, корака и руку на рамену или у руци.
Повукла сам се у себе. Дивног ли пространства, толико места за одмор. Уживала
сам у драгоценом открићу.
Када сам легла, с намером да одспавам, осетила сам нешто чудно испод главе.
Пружила сам прсте да опипам , а они нестадоше! Мисао сам послала у извидницу, и
она се није вратила! За поглед сам се уплашила; нисам га нигде пуштала.
Жао ми је, можда је требало.
Како сам му се обратила, он се заледио од страха!
Глава ме не боли више, јер је отпала и откотрљала се непрегледним
пространствима.
Где сам ја када овде ничег, баш ничег,ничег нема?
РЕЧ УБИЈА, ТАТА
Рекао је
"једи!"
Да, јела сам.
Рекао је
"спавај!"
И спавала сам
када је рекао
"одговори чики: а чија си ти!?"
гроб је поскочио
и још увек тутњи
у акорду молитве сваке живе кости
Нема коментара:
Постави коментар