четвртак, 30. јануар 2014.

Јелена Божиловић - заповест разума



# # #
јео је сунцокрете
латице звезданих зрака
јео је као ваздух кад се краде
халапљиво, несвакидашње
кидао зубима цвет
звезду због које свиће.
Знала сам,
у прозорима белина јутра
нестаће последњим сном
нећу сазнати
зашто ми је појео свитање,
живот у мени - сунцокрете.

# # #

У исти мах
два живота,
који сам живела
и који сам могла.
На ивици догађаја,
живот очима смртника,
ледена долина.



Нема коментара:

Постави коментар