среда, 22. јануар 2014.

Играчи и играчке - Нада Петровић








 Неко затвара врата

Неко затвара врата
ногом у пролазу.

Шкрипи реза и зуби шкргућу.
Жижак времена у трињу претвара
азил за сенке које смо цртали
на песку пре плиме.

Одлазиш односећи у картонском коферу
октњене речи.

Ништа се не мења
сем месечевих мена и тишине.


Клацкалица

Није ово рингишпил.
Клацкалица
до неба и земље.

До тебе у мени.
До мене у теби.

До раздаљине која се повећава,
а ти се ниси ни померио.


Играч или играчка

Ако ниси играч постајеш играчка
и избора немаш.

Палиш ил ти пале свеће,
из бурета тражећи човека.

Све је игра
и игра је Све,
између почетка
и краја тамног вилајета...



Нема коментара:

Постави коментар