дечак и ја
седосмо крај пута
да колена отежала опружимо
од терета празних речи
оних које смо срели
узалудно трагање
нестају читави светови
Нојева барка
вилин коњиц
каријатиде
на путу до њега
изгубих себе
дечак и ја
попесмо се на зид
камени зид Јерихона
вече је показивало
прве звезде
тамо у даљини
дим преплави небо
претварајући се у Херувиме
стихови бејаху играрија
није било крви
на длановима
на стопалима
Нема коментара:
Постави коментар