петак, 7. фебруар 2014.

Горан Ранчић - имена




док се са њим равњате

као што рекох у некој песми
вољени моји
мора да се пева и оно што се плаче

ударисте камен о камен
заискри се крај метафоре времена
и амбис зину на све нас
а
истина се грбавила у сутурену
због отежале тајне
јер се кућа није изградила
али мора да се гради животима
и
шта ће осветлити ове 
вољом вашом што не постоје 
а
међу којима и убоги ја
док руке смрзнуте показујемо
док углење на длановима носимо
и
одакле вам право да нас 
у играрију речима растужите

као што рекох у некој песми
вољени моји
мора да се пева и оно што се плаче

Нема коментара:

Постави коментар