недеља, 02. фебруар 2014.

Владимир ХОЛАН - БОЛ






Постоји

Постоји таква судбина
да све у њој што не дрхти, није чврсто.

Постоји таква љубав
да ти је премален свет, макар за корак.

Постоји таква сласт
кажњавања због уметности, као да је грех.

Постоји такво ћутање
где уста жене не познају у страсти стид.

Постоји таква коса
кад јој метеор- ђаво прави раздељак.

Постоји таква самоћа
да само у једном оку осећаш сол.

Постоји таква зима
кад голубовима грејеш сопствена крила.

Постоји таква тежина
да си међу палима, тај који је пао.

Постоји таква тишина
да је мораш исказати: и то ти, баш ти.


Прашина

             Франтишеку Тихом

Дега је сликаои прах на тијелу плесачица,
али што је књига засутих прашином!
Кад би још ту и тамо неко заплакао,
кад би још ту и тамо, по рекама и језерима,
пљуштала утопљена вода!
Да, али с дна, на које ти никада нећеш доспети,
чује се како сом прождире остатке Офелије...


На кладенцу

Свака лепа жена је окрутна
и упорно понижава оне мушке
који би, наги, најрадије пили из саме стене.

Али ово је смрт што им се већ приближила,
попут уличног врапца
када на градилишту преломите хлеб.

Добит ћу дете, рече смрт.







Нема коментара:

Постави коментар