 |
Неко затвара врата
ногом у пролазу.
Шкрипи реза и зуби шкргућу.
Жижак времена у трињу претвара
азил за сенке које смо цртали
на песку пре плиме.
Одлазиш односећи у картонском коферу
октњене речи.
Ништа се не мења
сем месечевих мена и тишине.
Клацкалица
Није ово рингишпил.
Клацкалица
до неба и земље.
До тебе у мени.
До мене у теби.
До раздаљине која се повећава,
а ти се ниси ни померио.
Играч или играчка
Ако ниси играч постајеш играчка
и избора немаш.
Палиш ил ти пале свеће,
из бурета тражећи човека.
Све је игра
и игра је Све,
између почетка
и краја тамног вилајета...
Нема коментара:
Постави коментар