Стојан Богдановић

 ***
На овом месту, кажу водичи,
Баш где сад ја стојим,
Стајао је моћни Перикле.
Атињани ми аплаудирају.
Смешкам се испод бркова,
Онако курвински као негда.
Руља не види ништа.
Водичи такође.
Изађем из сна,
Мало се протегнем као комшијин ангорски
мачак
Док га газдарица мази,
А њена рука мекана као плишани меца.
Сунце пржи.