уторак, 01. октобар 2013.

Живи се поједoмо


Идо до задругу по тутун. Ма несм мањувал. Одавна се решавам и не могу. Вртам се отуд и затеко Петкану како се бори сас телевонат:
-          Ало, ало, ало чере ти ли си? Какво прајите,
што се не јављате, ја маћа ли сам, мачава ли сам, какво ли сам, раџала ли сам ви, ил несм, куј ви је очувал, а? Какво оратиш, појако орати... не чујем на тој уо, утепа ме зимус промаја кад се јагњише овчицене, па кво чу, мора ји некој помага, Јеленко зине у шише и бш га брига...
            Очеша се баба од мен...
-  ... чек да променим уо, ајд са на овој малко побоље чујем, казуј кво работите, деца како су, зет да дојде да окоси урасло окол кућу, змије че се изведу... а? Које? Овој мора до телевонав да је, јучер прича сас Смиљу из Човдарци, све сам ју чула! А... какво оратиш, какво било сас деда Мишу... а за ћишу питујеш, има, има ћиша ал има и град, градину је све утепало да знајеш... нема се наједемо пржено... комшичево ни њекња купило, на пијац, попошчице и патлиџање, оно нема ништа од њи, само вода, још јим и трујала соле, че ни потрују... а унучетићата, када че на распус, растужила сам се, гоџа, јадна ја, овој се несм надала да чу, овак, сама да живим... да ји одма доведете и да ји оставите нећи дн при нас... да се разоратим сас некуга, овак има дасе занемејем и замутавејем...
            Промлну ме некво у мали мозак, па Петкана се изрази, ко да несм жив, ко да ме отписала...
-  ... какво од вуну оратш? Има, има пуни џаци, нема куј да ју очешља... а и не работи више вуновлачаран... а-а, он мањкал а нема помлад да настави... ал има вуна од лани, има... за толко че најдем да јим изврткам и исплетем за по једне вунене чарапе... и рукавичће и рукавичће... бабина пилетића... а оче ли да обувају такве чарапе... да јим се не смеју другари и друшће... да ли да ји малко прошарам, мож че тека да оче да ји носе... за зиму нема боље од вунену чарапу... добро, са лето... а Јеленко си илети носи вунене чарапе... че буде, че буде... какве књиђе... аааа одлична прешла, моја унучетића... па им књиђе затој дали... бабина пилетића она се све на бабу метнула, паметна- паметна ко баба... изедем ји... сањувала сам ви начс, затој ви окам... како сте? Нема ли да ти се врти у главу... оче кад ти се смали престисак... ааа Јеленко ли... ма ништа му неје, здрав ко коњ, цел дн збира балафурдије под ореј, и раздава, ко селска визитарка... како да га не ружим? Ти си њег повиш волиш... а-а са се издаде... има га ружим, залолоше се сас рећишори, па... ма добро је, жали се да му срцето преапује... ма вантазира да ме једе... какви лекови... онија ли из Ниш доктур што ми даде... пијем, пијем... ја од тој водим ред... тека, тека како ми је рекл... а боље је са... нема ми се кочи руката... него малаксујем... остарела сам... ајде доодете да се видимо... ми смо стари љуђе... сас нас се не знаје... има ви само изокају и... добро нечу од тој, ал си очи извика, растужим се...гоџа... срце че ми се располути за вас... тека некада около пладне улезнем у кујну, навалим се на кревет... остарело се... сн ме увати... засањувала сам како сте у двор... како ме окају дечицата... пилетића моја... рипнем се иза сн, потрчим на пенџер... луда ја... двор празн нигде никој... само се из шљивар чује Јеленко како раздава сас Пузљу из Дубичје... ма живо, живо,  убила га Света Недеља... а черката му у швапско... а-а за тога што га вол пробаџа сас рог кад беше момче... ајд немој се замлачујеш... ја ли сам га гледала да ли је још убав... а несм га ни видела... дигне прашину сас лимузину... прозуји прекај капију и толко... ма имаш ли мозак... о Бошћеленце какву сам черку родила... ашто те не чује мужат ти, да те исклоснави... тој да те несм чула више... ма нема га Јеленко... отиде за цигарљацити... какво манул... поарно орати телевонав неваљаје... ма несм глува, ти ли оч да се свадимо... немој ме набеџујеш... чујем мушица кад пролети... како видим... па видим што да не видим па несм ја млого остарела... уденем си иглу и... ма неје... пије ко смук... че мане кад се скапоше...
Море, воли си ме бабчево...
-          ... има, има... крупнана ли црешња... ау кад би
само знала какве су... родила, родила, дозем се савиле гранће... че буду за нећи дн, тамн се зарујавеле... да си наберу унучетића... такве крупне нема при вас... па блађе ко да им је шићер туран... ааа нечу ви прачујем... неч ме превариш...  знам да воле, ал да дојдете... нечу... а и куј да ји набере... унучетија да ми доведете ил че се свадимо... и да остану нећи дн... Јеленка има да накарам да се окупе... ма там че спу, у голему собу, у чисто... куј Јеленко ли... ма има да му тој забраним, ја сам у кућу домаћица неје он... превари ли га има га искарам у плевњу да спи... он неје ни за боље... а за Јагоду ли ме питујеш... твојну друшку... у Паланку, у Паланку... там-там... за тог, за тог... ма живи ко царица... пазе ју њиговити боље него да је њина... тија, тија сас вабрикуту... богат, богат ал`... немају, немају си дечица... туј се Бог огрешил... тај би дечица све имала... све...
Еее тека је тој, сас једну руку ти дава, а сас другу ти узима...
-          ... Стевку несм скоро видела... кажу закасала
од мужатога... настињичав и пијаница когод мој Јеленко... добро, мен Јеленко неје спредзал одве за такве безвезотине, ал напијеше се тека па блазни свет... њојни се поједоше, ко црн лебац... нема ју ништа... ко сучка станула... мршава, мршава исцклила... испила ју дечишта... како не знаш... па осом, да су вој жива и здрава... ко лубеничће дечица... причамо сас Јеленка кад доодите да понесете од стварчице које вам не требу више за деца... па да им дадемо... да се не муче... да ји и она облече људсћи кад појду негде... Јеленко и вика због њи... због њи... еве и ја се ражалости... она ти је била побоља друшка од Јагоду... Јагода подваљач и завидљивач.. видела сам ју ја ааа... мен не мож да превари... за које питујеш... комшичево... оно је дете на своје место... пази ни ко да смо њигови... услушно дете... има му препишемо њиву у Главињинци... нема се љутиш... Јеленко је тека решил... оно тој теб одмењује... има ви побратимимо... једн ручк да се сбедоше... и тека... ајд јутре чу те па окам... овија че се са врене... тој кво ми оратимо неје за њигове уши...  ајд у здравје да сте ми живи и здрави и Бог да ви чува... цуни ми унучетићата... ау заулава ја, не потражи да прооратим и сас њи, са се има жива поједем због тој...

Нема коментара:

Постави коментар