а где ти
је срце
и
шта то скриваш у кратеру наместо срца
на полеђини јутра у малаксалој јесени
у сржи твојих сребрних костију
и
ко да ме ђаво терао
да приђем ивици кратера
и
да сам имао памети
да продужим у бежање
и
не угледам се
како халапљиво гутам последње комаде
и
како одлазим а сустижу ме трагови крви
колико год далеко бежао
Нема коментара:
Постави коментар