 |
| Свемир- Павле Ранчић |
Да би једно настало
као што ковач
стапа два усијана
слоја челика да искује оштри мач
који ће му одсећи руку да никад
више не искује исти тако и ми
када смо се стапали у великој ватри
једно са другим да би једно нестало
та светлост потиче од смрти звезде
што читав свемир обасја и исписује
стихове што подсећају на шифре
као што девојчице из албума лако
отклањају оног кога више не воле
а соба се испуни мирисом слике
која нестаје у ватри не слутећи да
јесен је чека у заседи и опет ће
морати да се тражи без путоказа
А соба се испуни мирисом слике
ОдговориИзбриши