среда, 26. март 2014.

Горан Ранчић- ОТИСЦИ






када си оно помислила да сам ја
иако у том тренутку ја не бејах више ја
бејаше то он другачији од свих несталих
и уздрхтала нежност твога прекрасног тела
приписивана је малој несмотрености срца

-      дођи
-      нећу
-      угаси лампу
-      нећу

и није гледао ка унутрашњости света
свет је гледао у његову унутрашњост
и сви повикаше у један глас ишчуђивања
гле срце му је окренуто наопачке гле
тај бедник и кукавица није умео да воли

-      нема те
-      знам
-      преварио си ме
-      знам

није то моја воља ово су тренуци
када су неспојиви предели са ледником
када је неспојив уздах из златног кавеза
са одсјајем распламсалих звезда у дечјем оку
оног дечака коме је и смрт окренула леђа
а љубав апсолутно недостижна оаза
нека рекла је остани можда неки други пут

-      узми ме
-      нећу
-      кад те молим
-      нећу

док је воз напустао станицу а ноћ плесала
под мишком стежући неколико стихова одлази у рат
није је чуо несретник чекаћу те викнула је за њим
глас њен се стопио са смехом прерушене смрти
која није крила равнодушност ка болу растајања
а и сама смешна и неодлучна понекад у тој намери

-      поведи ме
-      нећу
-      мораћеш једном
-      кад ја одлучим

јер тада не бејаше то он  већ гавран
није ми се причинило доиста беше гавран
у чија се крила бодљикава жица урезала
а дечји крици се клесали у његовој крви
и узалуд пратиш његове нестале трагове
мада их је било свуда по твоме телу
лако их можеш пронаћи ако зажмуриш
хајде да те видим зажмури ако смеш

-      загрли ме
-      нећу
-      спаси ме јутра
-      нећу

да би се загрлило безумних ли жеља
мора се и постојати и не може се плесати
по костима нерођене песме тек тако
мораш се сагнути и узети камичак
и изазвати у његовим очима небеске кругове
запевати док се светлост лелујала у лампи
принудивши сенке да се помешају
видиш колико је лако било стопити се

-      сакриј ме
-      нећу
-      већ свиће
-      нећу

а онда је дошла госпођица касно пролеће
да га поведе у неки други свет где се постоји
за разлику од овог што се опева на врху чиоде
(крик њен попут бомбе поплаши све оне мале
птице које сачинише гнезда у његовом срцу
који је враг морала да му угледа душу)
и рука њена оста у ваздуху посве  празна
видиш колико је лако нестати и закаснити

-      преварио си ме
-      знам
-      нема те
-      знам
-      није те ни било
-      знам
-      ко је онда певао


Нема коментара:

Постави коментар