Милету- ОРТИ
...да је у флаши
ракије,
сипао бих још по једну...
окренути ка стени
зачусмо ли жубор
времена
стопала боса
сећања шарају
траговима својим
снови обојени
травом
удахнути с цветом
слика
заборављеног јутра
на гранама храста
дечаци
посежу за небом
ноћ се прикрадала
радости
ходом леопарда
заблуда
као невина љубав
отварала је врата
сну
бешумна крила месечине
што дах одузимају
бејаху то слатки
снови
да смо смели
додирнути
та златна крила
када угледасмо анђела
узалуд
путеви стварно
беже
за живота их
стићи нећеш
храбрости
потрошене све су
а небо је
горе постојало
ради себе
узалуд
срце од траве
истина је
облик смрти
само анђео
што у очима ти
лебди
рече ми
- Не бој се
твоје срце је
на твоме лицу
које није твоје лице
а твоје срце
није твоје срце
твоје срце је
његово лице
не бејах довољно
мудар
да одгонетнем
поруку неба
шта је сећање
упитах анђела
он слегну
раменима
- ваљда једино
што остане од срца
Нема коментара:
Постави коментар