понедељак, 01. септембар 2014.

горан ранчић- сустизање






клопка 7

сустизање

јурио сам
за намером његовом
био је млад и радознао
био је много живљи
чак и од живота
од сна једино није

крај нас су
док смо јурили
умирали пејсажи
падале зелене птице
топило се камење
пресушивали потоци

у кладенцима се
гасио одсјај сунца
на крају прашњавог пута
седео је са главом у рукама
и ћутао над нашим
празним срцем




Нема коментара:

Постави коментар