Стојан Богдановић, АКРОПОЉ

Акропољ је оно место на земљи

Где су под ведрим небом изложени докази

Да је човек од мајмуна постао свиња.

Свиња је то постала од прасета.

(Ових дана допре однекуд вест о свињској

памети.

Установили су да свиња може у огледалу

да препозна свињу-благо њој.

Није речено да ли дотична свиња види да је

свиња,

Или само види свињу.

Већину свиња које свакодневно срећемо не би

oдушевило то огледало.

Они мисле да свиња треба да се огледа у

другој свињи, а не у огледалу,

И на то су поносни.

Дешавало се, међутим, да од тринаестог

прасета најбоља свиња испадне.

Тууугооо

Лееелеее!)

Жена је лукаво избегла злу судбину и

постала гуска.

Гуска је постала од гушчета и није ћурка.

Гуске су инвентивни Енглези научили

фабрике да чувају,

Са женама им то није ишло баш најбоље.

Историјско искуство ми говори да ти

Који су ратове водили против Фидије

Увек су изгубили, по правилу те протуве,

Ти, како их називају: лордови, султани,

дуждеви,

Сви редом имали су превелике уши,

Не, не могу рећи да су били коњи.

Какав су само перфидан изабрали начин,

Да искористе гужву, ти мангупи,

Кроз Небеску тријумфалну капију

Заједно са часним људима да уђу,

Ни мање ни више, право у историју.

На врху камењара натакнуто сунце,

Накривило се,

Као шајкача на глави наћефлеисаног

Србијанца.

Испод њега два-три дорска стуба, два-три

крндеља,

Греју се на припечини,

Стрпљиво стоје у реду, не дирају никога,

Као ветерани у Србији испред продавнице

хлеба.

Партенон какав је био...

Сунце.