понедељак, 27. октобар 2014.

Тодора Шкоро- ДВЕ СЛИКЕ



ДВЕ СЛИКЕ

Колико бескрајно личе
онај први и онај последњи корак

Као да није било ничег
између

Као да све тек следи


ПРИЧА

одавно желим
да испричам причу о добром човеку
али увек одустанем
видевши бројна радознала лица
како чекају да се у њој
препознају

МИ

најварљивија од свих речи

покрива безброј малих
самоћа

(и не да им да
нарасту)

САМОЋА

Носим тајну
у устима
као да њоме хоћу
да нахраним гладне птиће
Носим тајну
а ниједно гнездо
није моје

УСУД

реч ловим

као гуји
на реп јој стајем
да буде мелем

она отргне се
и отрује ме


уторак, 14. октобар 2014.

горан ранчић- Закључавање





Клопка 18

Закључавање

било је несмотрено
бацити кључ у мравињак

сад
само мрави
могу да улазе
кроз кључаоницу

(ако сте помислили-
ово није песма о љубави...)


понедељак, 13. октобар 2014.

горан ранчић- Искрадање


Аутор: Мика Ловре (графика)

Клопка 17

Искрадање

узеше дане
заборавише минуте
и би довољно

озари се

јер долазе
године црних птица

(ако сте помислили-
ово је песма о љубави...)



четвртак, 9. октобар 2014.

горан ранчић- прогањање



Клопка 16

Прогањање

мој недоглед
твој непостој

између нас метак
као цвет недељив




недеља, 5. октобар 2014.

Зита- смрт








Смрт

Има ли кога међу зидовима?
Нема...
Ово је једнособни ковчег.
Вакум галерија од сабласних слика.
Црних птица, нема.
Нема ни траве, ни неба, ни цвећа...
Само неподношљива тежина устајалог ваздуха
Ни дрхтај, нити мицање...
Лептир се претвара у чауру.