док се са њим равњате
као што рекох у некој песми
вољени моји
мора да се пева и оно што се плаче
ударисте камен о камен
заискри се крај метафоре времена
и амбис зину на све нас
а
истина се грбавила у сутурену
због отежале тајне
јер се кућа није изградила
али мора да се гради животима
и
шта ће осветлити ове
вољом вашом што не постоје
а
међу којима и убоги ја
док руке смрзнуте показујемо
док углење на длановима носимо
и
одакле вам право да нас
у играрију речима растужите
као што рекох у некој песми
вољени моји
мора да се пева и оно што се плаче
Нема коментара:
Постави коментар