петак, 14. фебруар 2014.

Валентина Николић Радивојев- ВРЕМЕ ОСЛИКАНО РЕЧИМА

               







                САН

Иза решетака... Сама...
Чувари говоре другим језиком, не разумем их.

Сањам биљке на води... Слободне... И један жути цвет.


УДАРАЦ

Дуго је ударао лоптицом о зид.
Само једном му се није вратила.
...биће да је прејако ударио.


ДАН

Изгубљен је. Отишао заувек и неће се вратити. 
Дозволили смо да оде. Отићи ће и следећи. 
Нећемо га зауставити, али морамо учинити да не оде заувек!

ТРАГ КИШЕ

Скулптуру сам вајала од облака...
Одузимала сам... Додавала...
Када је коначно добила свој облик, појавила се киша.
Од те кише остао је само дубоко урезан траг...



Нема коментара:

Постави коментар