Божја визура/ Мирослав Тодоровић

Божја визура

 Свет је позорница на којој свако игра своју улогу.
Шекспир

МОТРИМ сателитски снимак мог завичаја

Линију Моравице између тамних сенки брда
Вену земаљску што ме са светом  по/везује
Шуме и пропланке  њива
Небо види  као површине
Кровове кућа  малињаке на овом снимку
Пејзаж озгора стиху на видику  је налик

Мотрим  снимак
Мој суђени простор
Виђено озгора
У понору  земаљско станиште
Слика без дубине само лице само шаре

Је ли то божја визура
То што Бог види у понору
Колаж слика и линија
Над којим се смењује видело и тама
Или је то доле позорница
На којој се у режији његовој
Земаљска одвија комедија

Види ли небо над мојим плећима
Чује ли како нестајем у казаним   речима
А на површини земаљске  песме
Још се магла не разилази
На екрану стиха плаветнило
С овога света порука разуђених слика
Изоштрава се у
Реч на крају што на почетку беше

Мотри ли озгора  како у измаглици трепери људска историја
Чује ли из тишине таму несталих народа
Види ли оно што осећам стојећи сред житног поља
Чује ли из траве шуштање људских живота
Своје дело озгора у амбису како се
У земљу загледано небу моли и нада
Да ће схвaтити смисао земаљског живота

Је ли доиста само словце из књиге космичке
И да ће тек као трава знати језик земље
И када се  човек на том путу кругу  понови
Тада ће спознати  шта  видиш из плаветних дубина
У чијем се оку још чујеш
Док у овој песми твоја визура гнездо свија