ДОДИР
Јеси ли и ти некада,
Будећи се у потпуном мраку,
Осетила додир који те буди,
Нагло?
И схватила да је то мисао
Оштра попут самоће месеца,
Која баца светлост
И постоји у хармонији са свима?
Иако је усамљен
У времену и простору овог света,
Успева да осети
Сврху и задовољство
Свога бивствовања.
ТИ
Увек си део нечега
Што је веће од тебе.
Увек си део постојања
Огромног и бескрајног,
У свим димензијама.
Суштина онога
Што је веће од тебе
Увек си ти.
Нема коментара:
Постави коментар