Клопка 37
Потемкивање
смучио
ми се живот човека
рекох
коњу загнаном у галоп
научи ме
да њиштим да од тога
сачиним
мелодију да ударам
копитом
о тло и остављам трагове
посвуда
где их никад није било
научи ме
да једем сјесењену траву
да се
отмем од овог живота
скинем
амове и го галопирам
а коњ се
смејао као хијена
том
закаснелом науму смрти
и гребао
је ногама по тлу
остављајући
трагове на души
он није
коњ затече ме сазнање
и
зачаран падох у грохотни смех
који
пробуди плашљиве лавове
и нагна
их у бег док је багрем
над
мојом главом окупљао пчеле
нудећи им
поленов прах изазван
сунцем
које је открило ноћашњи пепео
на тлу
које се квасило сузама
траве
која чека да некада изникне
(ако сте
помислили-
да гаврана
нема у песми...)
Нема коментара:
Постави коментар