Тодора Шкоро- ДВЕ СЛИКЕ

ДВЕ СЛИКЕ

Колико бескрајно личе
онај први и онај последњи корак

Као да није било ничег
између

Као да све тек следи


ПРИЧА

одавно желим
да испричам причу о добром човеку
али увек одустанем
видевши бројна радознала лица
како чекају да се у њој
препознају

МИ

најварљивија од свих речи

покрива безброј малих
самоћа

(и не да им да
нарасту)

САМОЋА

Носим тајну
у устима
као да њоме хоћу
да нахраним гладне птиће
Носим тајну
а ниједно гнездо
није моје

УСУД

реч ловим

као гуји
на реп јој стајем
да буде мелем

она отргне се
и отрује ме