среда, 2. јул 2014.

Горан Ранчић- песник и бог мрава








песник и бог мрава

-      запиши песму о себи

она је спаковала своје кофере
закључала врата златног кавеза
и бацила кључ у мравињак
на капији се распала у кишу
то је песма о пенелопи која не постоји
и нема трагова капи на асфалту

-      увек пишеш о другима

имала је отисак на рамену
(чуди ме да то ниси приметио)
знаш да песници увек лажу
и увек сањају гавранским сном
а сећања таложе у трави
лете за усахлим маслачком
и трагају за грубим речима
ето то је довољно за уздах
да поткупе смрт још који дан
дуго цртају гавранским кљуном
облаке у песку из којих је киша
падала горе према теби
и свака киша имала своје име
стапајући се у кишу недостајања
тако се живот киселкасто смеши
док се ти убијаш од досаде

Горан Ранчић, 2. клопка 

Нема коментара:

Постави коментар