песник и
бог мрава
- запиши песму о себи
она је
спаковала своје кофере
закључала
врата златног кавеза
и бацила
кључ у мравињак
на
капији се распала у кишу
то је
песма о пенелопи која не постоји
и нема
трагова капи на асфалту
-
увек пишеш о другима
имала је
отисак на рамену
(чуди ме
да то ниси приметио)
знаш да
песници увек лажу
и увек
сањају гавранским сном
а сећања
таложе у трави
лете за
усахлим маслачком
и
трагају за грубим речима
ето то
је довољно за уздах
да
поткупе смрт још који дан
дуго
цртају гавранским кљуном
облаке у
песку из којих је киша
падала
горе према теби
и свака
киша имала своје име
стапајући
се у кишу недостајања
тако се
живот киселкасто смеши
док се ти убијаш од досаде
Горан Ранчић, 2. клопка
Нема коментара:
Постави коментар