привид је
да будан тумарам бесциљно
тражећи оправдање за страх
да сам
чуо лавеж у маломе срцу
клонувши
поражен на ивици сна
да сам
уцртао нежне враголије
на
облацима и магли пролазности
да
осећам колико немоћи
лавеж
носи кроз пустолије
Нема коментара:
Постави коментар