сан
зид
зид
зид
зид
у углу
пас
у псу
гавран
лавеж
грактање
ти си ту
заувек
уторак, 29. јул 2014.
понедељак, 28. јул 2014.
горан ранчић- празнина 9
лице страха
не слушам Бетовена
не пијем чај од липе
не палим цигарету
не летим за облацима
не певам звездама
не лежим у трави
не куцам на врата
не гледам Далија
не отирем чичак
не осећам ветар
не претварам се у прах
зашто сам још увек ту
четвртак, 24. јул 2014.
горан ранчић- празнина 7
равна
линија
на мосту самоодрицања
закључавам стиховима време
смрт се силно бранила постојања
живот је поразило свакидашње бреме
ако све избришеш нехајно не одрекни
се
жутог поленовог праха липе на белој
мајици
уторак, 22. јул 2014.
горан ранчић- празнина 6
привид је
да будан тумарам бесциљно
тражећи оправдање за страх
да сам
чуо лавеж у маломе срцу
клонувши
поражен на ивици сна
да сам
уцртао нежне враголије
на
облацима и магли пролазности
да
осећам колико немоћи
лавеж
носи кроз пустолије
понедељак, 21. јул 2014.
горан ранчић - празнина 3
шта
трућаш у поезији
гњидо и
кукавичји науме
речи су
ти посрамљене
ни бог
мрава
више не
ослушкује
бестражје
твојих корака
твој трули
дух
разоблачује
снове
трује
ветровитост
бежи са
тог прозора
када
ниси гледао срцем
недеља, 20. јул 2014.
Горан Ранчић- празнина
празнина
ништа се није померило на небу
чичак се закачио за мало срце
сведок сам
да се машта
нежна ко памук
претворила
у сивило амбиса
да су
бар речи ту кад већ снова нема
среда, 2. јул 2014.
Горан Ранчић- песник и бог мрава
песник и
бог мрава
- запиши песму о себи
она је
спаковала своје кофере
закључала
врата златног кавеза
и бацила
кључ у мравињак
на
капији се распала у кишу
то је
песма о пенелопи која не постоји
и нема
трагова капи на асфалту
-
увек пишеш о другима
имала је
отисак на рамену
(чуди ме
да то ниси приметио)
знаш да
песници увек лажу
и увек
сањају гавранским сном
а сећања
таложе у трави
лете за
усахлим маслачком
и
трагају за грубим речима
ето то
је довољно за уздах
да
поткупе смрт још који дан
дуго
цртају гавранским кљуном
облаке у
песку из којих је киша
падала
горе према теби
и свака
киша имала своје име
стапајући
се у кишу недостајања
тако се
живот киселкасто смеши
док се ти убијаш од досаде
Горан Ранчић, 2. клопка
Пријавите се на:
Постови (Atom)