четвртак, 28. август 2014.

горан ранчић- разуверавање





Клопка 6

разуверавање

Лазаре устани светло је
дан је паклено врео
још мука гавранских
ниси домучио овде доле

зрикавци су утихнули
жмиркају са неба немо
овде се гавран пробудио
излегнут из стихова Поа
али му крила бејаху слаба
равница пред њим у ватри
вукови завијају на сав глас
док змије напуштају предео
није то зла коб овога дана
раздвојени су они који се
траже кроз одбегле векове
то је бол која не престаје

Горане устани светло је
дан је паклено врео
још мука гавранских
ниси домучио овде доле

(ништа од тога озбиљног
ја само тврдим (уз осмех)
да дечји стих је вреднији
од свих мудрости на свету)




среда, 27. август 2014.

горан ранчић- Клопка 5






откуцаји

смемо ли се одрећи
последњих откуцаја
који су громогласнији
од самих громова
када се доцртавамо
на линији вечности
док нестрпљиво
јесен куца на врата
а црна дилижанса
чека пред капијом
док се закључавамо
међу четири зида
причама о моралу
као да је то спас



недеља, 17. август 2014.

горан ранчић- Празнина 18



Топот

одричем се песме
речи претварам
у клинове од бронзе
њима поткивам
коње који певају
или у оштре мачеве
који одсецају гриве
младим ждребицама
или у врхове стрела
које пробијају сапи
младим ждребицама

бејаху ли то речи
или је то био њисак
од бола ишараног
туђим копитама
или сам се то ја
претварао у речи
или сам се то ја
претварао у њисак
или сам се то ја
претварао у копита
или сам се то ја
претворио у Пријама


уторак, 29. јул 2014.

горан ранчић- празнина 10





сан

зид
зид
зид
зид

у углу пас
у псу гавран

лавеж
грактање

ти си ту
заувек


понедељак, 28. јул 2014.

горан ранчић- празнина 9




лице страха

не слушам Бетовена
не пијем чај од липе
не палим цигарету
не летим за облацима
не певам звездама
не лежим у трави
не куцам на врата
не гледам Далија
не отирем чичак
не осећам ветар
не претварам се у прах

зашто сам још увек ту



четвртак, 24. јул 2014.

горан ранчић- празнина 7






равна линија

на мосту самоодрицања
закључавам стиховима време
смрт се силно бранила постојања
живот је поразило свакидашње бреме
ако све избришеш нехајно не одрекни се
жутог поленовог праха липе на белој мајици


уторак, 22. јул 2014.

горан ранчић- празнина 6






привид је

да будан тумарам бесциљно
тражећи оправдање за страх

да сам чуо лавеж у маломе срцу
клонувши поражен на ивици сна

да сам уцртао нежне враголије
на облацима и магли пролазности

да осећам колико немоћи
лавеж носи кроз пустолије