Горан Ранчић - узалуднице

шта чинити

са старим гавраном

покуцала је

касно с вечери

нисам је очекивао

ипак

чекала је дуго

пред вратима

да страх одагнам

зашто сам се

бојао

да врата отворим

више и не памтим

знам да сам се

бојао

а желео сам

ужасно сам желео

да учиним тај сан стварним

данима ми одзвањаху

одлазеће потпетице

ходницима празнога срца

узалуд тражих утеху

у стиховима

шта

учинити са псом

опростити

псу

јер је узео 

комад хлеба

из туђе руке

отићи

међу вукове

окривити месец

са надом да јауке

неће чути славуји

када се

зачује лавеж

схватиш

да је то гавран

тај подли циник

опет се јавља

као да је пас

онда мораш

све испочетка

убијеш гаврана

и гракћеш сву ноћ

Горан Ранчић- мимикрија гаврана

цео живот

волео сам орлове

поштовао грлице

певао са славујима

дивио се колибрима

летео са соколима

онда ми врабац

досадни галамџија

слете на раме

и би ми мило

због те изненадне

врапчје храбрости

Миљана Ђорђевић- знам и ја за јадац

ЈАДАЦ

Од већих љубави

мању ми дајте

Не морам цела у њу да станем

Нек штрчим

на леву руку и десну ногу

једно око нек ми је вишак

коса нек виси бесмислено

Од већих љубави

дајте ми мању

Нажуљаће ме кажете

та малецка љубав

(Као Принцезу зрно грашка)

ландараће отужно мислите

ти вишкови руку и ногу

и осталих људских твари

И нека пазим кажете

да ми оно сувишно око не испадне

и не откотрља се

у непознатом правцу

Нека

Дајте ми мању

Од мањ(е)ка душа не боли

Знам и ја за јадац

10. јул 2012. у 20:22

Марина Адамовић

САМА СА СОБОМ

Болела ме је глава од галаме, корака и руку на рамену или у руци.

Повукла сам се у себе. Дивног ли пространства, толико места за одмор. Уживала сам у драгоценом открићу.

Када сам легла, с намером да одспавам, осетила сам нешто чудно испод главе. Пружила сам прсте да опипам , а они нестадоше! Мисао сам послала у извидницу, и она се није вратила! За поглед сам се уплашила; нисам га нигде пуштала.

Жао ми је, можда је требало.

Како сам му се обратила, он се заледио од страха!

Глава ме не боли више, јер је отпала и откотрљала се непрегледним пространствима.

Где сам ја када овде ничег, баш ничег,ничег нема?

РЕЧ УБИЈА, ТАТА

Рекао је

"једи!"

Да, јела сам.

Рекао је

"спавај!"

И спавала сам

када је рекао

"одговори чики: а чија си ти!?"

гроб је поскочио

и још увек тутњи

у акорду молитве сваке живе кости

Љиљана Милосављевић - НЕБО У РЕЦИ

Шапат

Ако се поделим
самотна у тишини
послаћу ти ону
по твојој мери
другу оставити
што пусто сања

О сновима ћутимо

За шареном птицом
водом бистром ходим
на Земљу пада мрак

Драган Ј. Ристић - ОБЗНАЊЕНО

време сателита-
ја још увек сањам о
вожњи балоном

Satellitenzeit-
und ich trӓume immer noch
von Ballonfahrten


(из антологије: ''AN WOLKEN ANGELEGT'')
......................................................................

матори момци
пас и ја проматрамо
жене на улици

....................................................................

немирни снови-
у купатилу капље
стара славина

The restles dreams-
in the bathroom an old tap
is dripping constant

(из антологије: ''CLEAR WATER'')

.............................................................

цветови руже
-уместо речи
које прећутах

ТАНЯ ПОПОВА - Какво да правя с теб

Трьн

Когато за сетен пьт

си затвориш очите,

аз ще сьм трьнчето в тях.

Трьнче в сьрцето ти,

трьнчето в мислите,

трьнче в пегата ти.

И все ще ме носиш у себе си,

и все ще те боли.

Не можа да ме забравиш, уви.
Трьн бях, но от роза, нали.