Љиљана Милосављевић - НЕБО У РЕЦИ

Шапат

Ако се поделим
самотна у тишини
послаћу ти ону
по твојој мери
другу оставити
што пусто сања

О сновима ћутимо

За шареном птицом
водом бистром ходим
на Земљу пада мрак

Драган Ј. Ристић - ОБЗНАЊЕНО

време сателита-
ја још увек сањам о
вожњи балоном

Satellitenzeit-
und ich trӓume immer noch
von Ballonfahrten


(из антологије: ''AN WOLKEN ANGELEGT'')
......................................................................

матори момци
пас и ја проматрамо
жене на улици

....................................................................

немирни снови-
у купатилу капље
стара славина

The restles dreams-
in the bathroom an old tap
is dripping constant

(из антологије: ''CLEAR WATER'')

.............................................................

цветови руже
-уместо речи
које прећутах

ТАНЯ ПОПОВА - Какво да правя с теб

Трьн

Когато за сетен пьт

си затвориш очите,

аз ще сьм трьнчето в тях.

Трьнче в сьрцето ти,

трьнчето в мислите,

трьнче в пегата ти.

И все ще ме носиш у себе си,

и все ще те боли.

Не можа да ме забравиш, уви.
Трьн бях, но от роза, нали.

Јасмина Стијовић- Нек се јави ко је овде крвоноша

препуно звезда падалица

Сањала сам како ноћас
с тобом једем вишње
и ти се мрштиш као да се љутиш.
Сањала сам како опет дува
јак ветар и све односи
и твоју косу
у моја вишњева уста.

Душанка Милатовић- Плава казна

Самоћа

Не можеш никада у својој самоћи
Проверити колико те има и нема
Можеш само поверити своје ћутање
Некоме ко без имало љутње
Што му узнемираваш дан
Чути све твоје страхове и слутње
Поделити часове док се тугује
Некоме ко највише даје
Кад ништа не даје
И ништа не дугује

Пред твоје ноге

цртеж Г. Ранчић

драги Р. Тхакур

рођени смо у Калкути

у времену које је иза нас

а смрт је била далеко

у граду где су коњи вукли кола

могао се зачути пуцањ бича

а кочијаш би викао на сав глас

ајо ајо ајо

пролазници би се склањали

прозори бејаху отворени

да принцеза песма угледа април

испавши из каруца бесних

њена се круна докотрљала

пред твоје прашњаве ноге

живот је у колибама текао мирно

у граду где се искрено певало

где се младе жене стиделе

својих црнопутих облина

а ми их гледали испод ока

где су волеле и биле вољене

и нежно љуљушкале своју децу

а очи њине биле слутња иза зара

бејасмо задивњени њиховим сјајем

стишавасмо своја гладна срца

нежним јутарњим стиховима

којима нас ветар учише од детињства

а ми их невешто уплитали у увојке

којима хранисмо наше душе

јер лепоте њине познате бејаху

у том граду у којем бејасмо тужни

јер изгубисмо песму у том метежу

коју зачусмо у мајчиној утроби

пре но што се родисмо у колиби

у времену које је иза нас

на периферији града Калкуте

Играчи и играчке - Нада Петровић

 Неко затвара врата

Неко затвара врата
ногом у пролазу.

Шкрипи реза и зуби шкргућу.
Жижак времена у трињу претвара
азил за сенке које смо цртали
на песку пре плиме.

Одлазиш односећи у картонском коферу
октњене речи.

Ништа се не мења
сем месечевих мена и тишине.


Клацкалица

Није ово рингишпил.
Клацкалица
до неба и земље.

До тебе у мени.
До мене у теби.

До раздаљине која се повећава,
а ти се ниси ни померио.


Играч или играчка

Ако ниси играч постајеш играчка
и избора немаш.

Палиш ил ти пале свеће,
из бурета тражећи човека.

Све је игра
и игра је Све,
између почетка
и краја тамног вилајета...