Мирослав Тодоровић - Грчка свеска 4

Мирослав Тодоровић
Грчка свеска, 4

Треба да зажелиш да путовање буде дуго.
Кавафи: Итака


ПЛАВЕТ небеска
Јутарњи обриси планина
Сенке вечности боје
Као лист библијски
Мисао песме светлостИ значења
Све јаснија поНад
Слушам како
Реч се отвара

***
ПЛАВЕТ
Мора = Неба
Слика се у слици оГледа
Мотрим са стене пејзаж
Између два листа слушам
Пљускање таласа гледам
бруј светлости
О томе
Чујем из плаветнила шумор ИСТОрије
Онај што песак је речи
Види се у камену
Светлости све даље о чему
Поезија медитира
Слушам таласе
Гледам пучину
Све више плавет у којој
Вечности ехо мирује
РЕЧ = КЊИГА
Позна спознаја тишине
Мисао пучине
У ромору таласа
Универзум Речи
СвеИстине

***
С друге стране говора
Реч Истина таложи се
Као што иза светлости
Ноћ књига
Томове листова пророчки слаже
Опис је изван
Слово што ће из свега нићи
И све у тачку о томе После свега
Између две песме вечност
Ова бела линија овај лист
ОбЈава белине универзалне
Што језике све у себи чува
Палимпсестно

***
На обали мора
Са стене
Гледам плаветнило пучине
Белину свега како заклања
Талас сам што стену
На којој седим запљускује
Трен песме у плавети неба
Унедоглед речИ
Видик
Мисао хоризонта онај Глас
И звезде понад у трену песме
Епика светлости
СвеВремени слик
*** ТАЛАС сам што на пучини
Луку тражи(м)
Мотрим
Светлост како се распрскава
Плаветнило планина са
Митским обрисима прича
Овај трен Дан Век
Само увод у стих
Луку коју тражим а знам да је нема
Чујем са пучине
Орфеј пева
Или је све ово привид
Склопљена књига
Стена коју таласи запљускују
Све моје талас песме

***
Радост очима
Овај дан талас
Без знака људског опис
Што стих је у томе
Слушам таласе у пени
Светлости дневне свевремене
Светли небо и
Све(т) је слово
Истина поезије
О стени и таласу овом
***
Блиста пучина
Линија хоризонта
Маглина описа
Бескрај песма
У бескрај загледана

***
Исконска лирика мора
Савршенство светлости
ТаласИ стење
Израз који песма у
Мом погледу тражи

***
ПРОЧИТАНУ збирку песама
Остављам на стени
Да слуша таласе
Да гледа небо
Талас је однео књигу са стене
Пловећи преображава се у брод
Видим га у вечерњој светлости
На линији хоризонта
Удаљава се у
Погледу моме смањује
Тамо све већи
Појављује
Иза плаветне измаглице
Мисли о вечности ветар листа
Стена на којој оставих збирку
Овај дан сенка будућег списа
28. 08. 2017.
ВИДИК, ОСТРВО ВИДО*
Плаветнило Неба и мора
Тамна мрља копна
Гледам у ту свету слику
Што све већа је
Што перо је што света песма
Виђена и очима неба
Неме речи из дубоке тишине
Безгласни крици судбине
Таласи што о томе роморе
Странице страшне истине
У неописивом мирису борова
А мирис борова на
Негда змијском острву
Из душа је страдалника
И видиш да све је овде свето
Стаза Дрвеће Небо
Она из прошлости звона
Песма којој не требају речи
Острво светоВИДО
Књига Икона
*Видо (грч. Βίδο [Vído]) је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у „Плавој гробници“. Током '30 година 20. века на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули, а чија су имена била знана.
Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу и да би се стигло до њега потребно је десетак минута вожње бродићем.
Острво Видо
ТО НИЈЕ СТЕНА
…И онај без куће Одисеј.
Ј. Христић
ТО није стена броду налик коју гледаш
Зар не видиш да је то окамењен брод
Koји Посејдон у гневу укле
Да и без куће Одисеј има дом
Одисеј сам што са стене стену гледам
Брод и морнаре и време што камен су сада
Тема песничка атракција туристичка
Што на путовањима тражи оно чега нема
Уклети песник чује из таласа све прошло
Израња прича и сенка њена
Која се обистињује по вољи песме
Сплиће и расплиће странице непостојеће
Склапам очи и видим како брод плови
Раздваја се маглена завеса а понад песме
Виде се душе чују Богови оживеле статуе
Све што је време заборавило на трен укаже се
Не отварај очи гледај како хуче таласи
И гласове морнара са окамењеног брода
Што такав је због песме која нас траје
И зато не питај више шта је стварност
Коју разносе фотоапарати и језици помешани
За певања ових одсјаје
31. 8. 2017. Са погледом на стену Коловри
Окамењен Одисејев бродић којим је стигао из Троје, а
у хрид га је претворио гневни Посејдон
Ахерон
МИТСКО СВЕТЛОСТ АХЕРОНА
Загњурио сам се у хладну воду Ахерона
Треба да се обистиним у песми о томе
Што приче о бесмртности чува
Жубору светлости што у води
Монограме древних стихова исписује
Из којих још митска прича чује
У сновидној светлости пејзажа
Све стаменија метафизика историје
Тај одсјај тај сјај пене
Осмех вечности из камена
Светлуца у жубору Ахерона
Чија тајна у миту поезију изасјава
Зна шта је поезија
Што из својих извора жубори.
Сећање које видик песми ствара
Да ли ћеш икада песника себе
У црном талогу тишине наћи
Да ли ће ти се икада одазвати
Реч што се у клупко тачку свила
Свила живота твога прича
У камен књигу претворила
Загњурио сам у хладну воду Ахерона
Са знањима које су књиге сачувале
И све се у сјају жубора на трен као опис блесак
Отворило за стих ове песме што митски жубори
Загњурио сам у хладну воду Ахерона
Што у светлом жубору хук прошлости носи
О томе овај дан живе сенке прошлости и
Хадска река што и небом тече
О томе на хоризонту записа
Жубор из којег кроз песму ову треба да изроним
Бесмртна песма плаветнило отвара
Ал речи душа земаљских жубор односи
1.09. 2017.
Ахерон је „река боли“ у подземном свету Хаду преко које је Харон у своме чамцу превозио душе умрлих.Данас је све туристички бизнис, рафтинг, јахање, ручак… Харон вози у чамцу туристе…Бог Евро нове митове припрема…

***
СЛУШАМ таласе
Слушам језик мора
Читам песме Кавафијеве
Видим визије његове поезије
Слушам Богове како се у поезији гложе
Очекујем вече када ће
Све над пучином ноћни опис бити
Опис свега што ће с јутарњом светлошћу
Из песме испловити

***
ТРАГАМ и себе чујем
Међу тим руинама
Чије остатке гледам
О томе песма казује
С вером да биће камен
Реч што у себи све окупља
На обали Јонског мора
За тај пламен
Спознају и списа овог
У камен преображен
Ћути Бог
Слушам таласе
Иза затворених очију
Видим како се
Векови таласи сустижу
И расипају у светлост пене
Коју хрид дочекује
Ово је та кућа лука О томе Мирослав узаман
У пучину загледан
Вековима стих тражи
M. Tодоровић: Јонско море

24. август – 3. Септембар 2017.