 |
| Аутор: Винко Димитријевић |
Имагинарни домашаји
рецимо да ја и нисам пјесник
да само умишљам
како вране освајају небо
како га кљуновима цијепају
и развлаче као крпу
рецимо да сам огрезао у гријеху
да зјапи велика празнина
да сам изгубљен и тражим излаз
и самотњачки патим
да немам храбрости
да узмем жилет и повучем рез
рецимо да сам залутао
случајно се нашао у том страном
и поетизованом простору
(не и пронашао)те никако да се
смирим и смјестим
између ''критичког дискурса
и поетског писма''...
Нема коментара:
Постави коментар