горан ранчић- Ломљење

Ломљење

небо је нарастало

(може и овако)

небо се приближавало

(или)

отворило се ништавило

песник ме слагао

бол се не претвара у равнодушност

пепео ми се изругивао са облака

(ако сте помислили -

да је превише сивила...)

Љубодраг СТОЈАНОВИЋ - ДОБРО ДА НЕ МОЖЕ БИТИ БОЉЕ

ДОБРО ДА НЕ МОЖЕ БИТИ БОЉЕ

Она има три дијагнозе и... И шапутање ветрова у гласу.

Пита ме да ли се сећам филма As good as it gets .

Наравно, кажем. Џек Николсен и Хелен Хант су диван пар.

Гледала сам тај филм док су крвавозуба пашчад бацала бомбе на нас.

Једна од тих бомби, са једног од тих авиона, убила је моју сестру на њен осамнаести рођендан.

А ја... Ја сам, док је моја раскомадана сестра умирала на парчиће

у једној од улица без неонских живота,

гледала филм As good as it gets  - Добро да не може бити боље.

Јарослав Сајферт- КОРАЛНЕ МИНЂУШЕ

Све што нам измиче  и у прошлост пропада  губи уз пут многе одлике своје.  Зло, бледи, грех се заборавља,  вино цикне,  а пољупци, под небом трајни,  у песму се преобразе.  Кад бих твој загрљај пожелео, смишљао сам стихове. Тумарао сам по соби, говорио их у празнину. Ах, ти стихови! Не беху баш мудри, ал' беше много неумитне чежње и страсних речи у њима. Стискала си ми дланом уста да заћутим, и упорно бранила изненађене своје уши. А ја сам већ блудео врхом језика ружичастим њеним завојима као на лавиринту. На твом срцу спавао и незајашљиво мирис удисао вреле пути. Снови, што се крадом ближе да спавача спопадну у мраку, имали су боју твојих очију. Били су плави. А на чело ми полако капали корали твојих минђуша, као капи печатног воска. Кад данас у дланове положим остарело лице, под прстима јасно напипавам обрисе твоје лобање. Никад на њу мислио нисам, ни главу у дланове спуштао. А и зашто бих? А страшна чежња да се буди, макар без радости, без наде, стално пришива црна крила страху од непостојања. Али кад заиста умрем, из тишине ће глине, још да у корацима твојим зајеца моја љубав.