Лара ДОРИН - КАНДЕЛАБРИ

НАС ДВОЈЕ

Сутра,

кад нас не буде било,

у две столице од прућа

ми ћемо сести,

а наша нерођена деца,

црвени конац наших душа

намотаваће у клупко...

КОРА

Додирујем грану на којој 

је стајала птица...

Знам, птица је одлетела

и нема смисла

да руке пружам даље...

ДАЉЕ

У том тренутку све је стало...

Да ли је то била киша, летњи пљусак,

запушени сливници или заглављена реч, 

не знам...

Али у сваком случају била је тишина...

А онда,

црвени трамваји

стварни или измишљени

заклопарали су по шинама.

Или је то моја мисао наставила даље...