клопка 7
сустизање
јурио сам
за намером његовом
био је млад и радознао
био је много живљи
чак и од живота
од сна једино није
крај нас су
док смо јурили
умирали пејсажи
падале зелене птице
топило се камење
пресушивали потоци
у кладенцима се
гасио одсјај сунца
на крају прашњавог пута
седео је са главом у рукама
и ћутао над нашим
празним срцем
Нема коментара:
Постави коментар